Kad ti iStyle opravi iPod

Dan 1.

Vrisnuo mi je iPod, neće da se napuni. Apple troubleshooting je poprilično jasan i jednostavan. Isprobaj korak 1, 2 i 3, a ako to ne upali, nemoj se nervirati, već iPod ili Mac koji je pod garancijom donesi u najbližu Apple radnju gde će ga ljubazno osoblje bez pitanja odmah i na licu mesta zameniti. Nijedan od koraka nije upalio, a kako u Srbiji ne postoji pravi Apple Store, zovem broj telefona sa iStyle garantnog lista. Upućuju me na generalnog uvoznika Apple uređaja za Srbiju, iStyle radnju u Ušću. Za srpske pojmove ljubazna cica mi objašnjava da donesem uređaj u iStyle prodavnicu u Ušću, i za dve nedelje dobijam opravljen, ili zamenski uređaj. Dve nedelje? Ok, šta da se radi.

Dan 2.

Eto mene u iStyle prodavnici u Ušću, objašnjavam ni malo ljubaznom iStyle momku da mi je vrisnuo iPod Nano u garanciji.

Izvor:Flick-Always Bë Cool

Dok ćaska sa još troje besposlenih iStyle kolega koji sede za pultom, neljubazni momak tura moj iPod u svoj službeni Mac laptop, konstantujući da se lampica na iPodu upalila, te da je sve u redu. Lampica će biti uključena 30 sekundi, ali se iPod napuniti neće, kažem ja. I, da, dodajem, isprobah punjenje na nekoliko uređaja, dakle nije do ulaza na uređaju, već do sprave ili punjača. I dalje ćaskajući sa iStyle kolegama radije nego sa mušterijom, neljubazni iStyle mladić rezignirano konstatuje da je uređaj u kvaru, i vraća mi kablić za punjenje. Rekoh, obzirom na to da punjenje ne funkcioniše, možda biste radije i kabl da pošaljete na servis, elem, elementarna logika nalaže da bi problem mogao biti i u njemu.

Sad već gotovo besan, iStyle prodavac mi objašnjava da oni to obično ne rade, ali, hajde de, učiniće mi. Dok popunjava servisni list, imam utisak da neljubazni iStyle momak povrh svega ima i krajnje uvredljivu reakciju na činjenicu da se ne prezivam na -ić, al’ u to već odbijam da poverujem. Elem, javiće mi uskoro u čemu je problem, a za dve nedelje mogu da očekujem svoj Apple uređajčić nazad. Čini mi, mada nije sigurno, da je na kraju ipak rekao doviđenja, pre nego što je nastavio sa muvanjem iStyle koleginice. iRomantika.

Dan 15.

Očekujem telefonski poziv iz iStyle-a, ali se isti ne događa. Možda Apple korisnici jesu malo razmaženi, ali očekivao bi čovek da ukoliko već iStyle nije u fazonu da poštuje rok koji je sam zadao, red je valjda da jave da će malko kasniti. Heh, naivno.

Dan 22.

Od iStyle-a ni traga ni glasa. Obzirom na to da kasne već nedelju dana u odnosu na rok koji su mi i ljubazna iStyle cica i neljubazni iStyle mladić onomad dali, nema druge nego da ih zovem u Ušće i da proverim šta se dešava. Sasvim logično, u iStyle radnji mi objašnjavaju da oni nemaju pojma o čemu se tu radi, već treba da kontaktiram direktno servis. Ok, rekoh, al’ čisto da vas podsetim rekoste da je rok za zamenu dve nedelje, kao i da će me neko već pozvati, a ni jedno ni drugo se nije dogodilo. Ko vam je to rekao, pita me optužujuć glas iz iStyle-a. Rekoh, vaša koleginica sa kojom sam se čula, kao i vaš prodavac u Ušću, izvin’te, al’ zaista im ne tražih legitimaciju na uvid. Glas sa druge strane konstantuje kako je nemoguće da mi je to rečeno, te me upućuje dalje na servis za Apple.

U servisu se ispostavlja da je ipak moguće da je dat rok od dve nedelje, da je mom uređaju konstantovan kvar, te da je poručena zamena. Rekoh, sve je to slatko, al’ rok je probijen, a niko mi se nije ni javio. Kreće objašnjavanje kako su, eto, baš ovih dana menjali neki jako komplikovan kompjuterski program, pa zbog novog sistema kasne. Prekidam objašnjenje na pola, rekoh, znate, mene to uopšte ne zanima, samo očekujem da mi kažete kada ćete mi isporučiti moj iPod. Javiće mi. Aha.

Dan 27.

Ne, nisu mi javili. I ovaj put prvo zovem iStyle, čini mi se da bi bar voleli da znaju da me servis sa kojim rade sad već, jeli, zajebava. Udžbenici za kvalitetnu komunikaciju bi se ponosili mnome, ljubazno izgovaram i Dobar dan, i molim Vas, i lepo sam na Vi, i pritom jasno, ali ne i glasno, izražavam svoje nezadovoljstvo. Svejedno, iStyle osoba sa druge strane čini da se osetim kao nadrkani penzos koji nerazumno smara. Logično, ponovo moram da zovem Apple servis, iStyle radnju baš zabole za kvalitet usluge koju pružaju.

U servisu mi objašnjavaju da, kako drugačije, imaju mnogo posla, te da je, kako drugačije, zamenski uređaj i dalje već naručen, te da će mi, logično, javiti kad stigne. Obzirom na to da je 25. decembar, pitam da li mogu da očekujem da će mi iPod isporučiti ove godine. Kako da ne, javićemo Vam čim stigne.

Dan 45.

Praznici su došli, praznici su prošli, al’ ni od iStyle-a, ni od servisa, a najmanje mog iPoda ni traga ni glasa. Ironično, primećujem da na servisnom listu stoji upozorenje da ukoliko iPod ne podignem u roku od 45 dana, više za isti ne odgovaraju. Kontam da bi uz ovo, trebalo dodati i upozorenje da ukoliko uređaj ne isporuče u roku od 45 dana, ni korisnici više ne odgovaraju za svoje postupke.

Dan 48.

Jupi, pozvala me je ljubazna devojčica iz iStyle radnje u Ušću, iste one iStyle radnje koja nema nikakve veze sa isporukom servisiranih Apple uređaja, da me obevasti da je moj novi iPod upravo stigao u Ušće, te da mogu da dođem da ga preuzmem. Ne bih da zakeram, rekoh, al’ obzirom na celo kašnjenje, zamolila sam Vas još pre nekoliko nedelja da mi uređaj isporučite na adresu, koju ste još tada upisali. Jao, da, može i to, poslaćemo, stiže u petak ili u subotu. To je lepo, rekoh, ali neka bude petak ili ponedeljak, u subotu neće nikog biti na adresi. Ma, nema problema, naravno.

Dan 53.

Petak je prošao, a i ponedeljak je već na izmaku. Šta ću, opet zovem da proverim jesu li se smilovali da mi pošalju moj iPod. Cica iz iStyle-a misli da jesu, ali mora da proveri, pa mi javlja da definitivno jesu, i da bi već trebalo da stigne. Nije stigao.

Dan 54.

Ponovo zovem iStyle da pitam da li će mi možda iPod ipak stići danas. Ukoliko Vam je koleginica rekla da je poslat, sigurno je poslat. Rekoh, ukoliko mi je koleginica rekla da će cela ova ujudurma trajati samo dve nedelje, mora da je prošlo samo dve nedelje, a ne njih 7. Znate, bili su praznici. Znam, kažem, ali pre praznika bilo je 4 nedelje od kako ste preuzeli iPod na servis. Znate, imali smo… Zaista me ne zanimaju objašnjenja, sigurno Vam je jasno da Apple korisnici očekuju kvalitetniju uslugu, čak iako niste Apple Store, već samo distributer. Verujte mi, iStyle je uradio sve što je u našoj moći i u roku. Ne verujem.

I onda, ultimativno objašnjenje. Opravdanje svih opravdanja, izgovor svih izgovora.

Ipak, živimo u Srbiji.

Kroz glavu mi prolazi kako to verovatno znači i da je sasvim u redu i da ja sad krenem da mu psujem mrtvu majku pravo u anus, al’ umesto toga, ljubazno zahvaljujem i pozdravljam.

Koji sat kasnije, iPod se napokon vraća kući. Frenetično ga ubacujem u komp, i, nakon par sekundi iščekivanja, apsolutno ništa se ne događa. Kompjuter ne prepoznaje iPod, iPod se ne puni.

Srećom, prijatelj mnogo bistriji od mene u roku od nekoliko sekundi konstantuje da džek iz nekog razloga ne paše, baca pogled, i primećuje da je isti zakrčen dvema silikonskim kuglicama iz moje torbe. Nakon dve sekunde čačkanja čačkalicom, gle čuda, iPod je proradio.

Ok, u redu, zvanično sam debil, to je bar jasno.

Nego, šta su majstori iz iStyle-a, i ovlašćenog iStyle servisa radili 50 prokletih dana sa mojim sirotim iPod-om? Koji kvar su, na kraju, konsantovali?

Ma, važno da je sve ok, nabijem lepo slušalice u uši, nabijem malo i sebe ‘de ne Sunce ne sija, a posebno iStyle, ovlašćeni im servis i 54 jebena dana.

S.Erdeljan