Par nepar

Dođe ono doba življenja kad je sve tako prokleto upareno. Na svakom narednom rođendanu još neki tvoj prijatelj postane +1, na slavi svi za stolom sede ko u prvom osnovne, dečak pa devojčica, a izlaske zamene kućna obilaženja i gledanje veselog hobita sa Prve petkom, u paru, kako drugačije. Gadno doba da budeš raspar.

Izvor:Flickr-Adam Foster | Codefor

Upareni, uvek sa žaljenjem gledaju na nas rasparene i nekako sebi, ničim izazvano, daju misiju da nas spare po svaku cenu. Tako bi i mene svi ovih dana da upare, bez da sam tražio.

Kad se na slavi uparenih pojavite raspareni, gotovo da ste sami tražili prijateljsku intervenciju. Po pravilu, neko je već poveo svoju malkice ružnjikavu, ali zgodnjikavu i stidljiviju ženinu koleginicu sa posla, pa je posadio u stolicu kraj vaše. I sad tako slavski okupljeni, rakijicom počašćeni i zameženi, kako red nalaže, vreme je da se potegnu teme sa ciljem uparivanja rasparenog.

Znajući za jadac, ja sam došao kvazi uparen. To vam je ono kad dođete se najboljom prijateljicom. Ništa ne čuva leđa međ parovima ko još jedan nepar. Al već negde kod mog opsesivno kompulsivnog usitnjavanja sarme, moja rasparenost dolazi na slavski sto, slava mu.

Kako je muško žensko prijateljstvo u Srbiji mit veći i od kosovke devojke, s tim da za nju većina veruje da je postojala, logično je da je samo pitanje vremena kada će moj nepar, i nepar moje najbolje prijateljice, postati par. I dok smorena koleginica pali nervozno još jednu tananu cigaricu, ostatak ekipe parova već razrađuje naše spajanje u parnu zajednicu, rešava stambeno pitanje i porađa. Prvo sin, pa ćera, kako drugačije.

Sve to jeste zabavno, makar meni, dok ne ukačiš da svi oni misle za ozbiljno. A onda shvatiš da sve što oni navode ko razloge za, tebi su razlozi protiv. Da, nema nikog ko me bolje poznaje. Zna sve moje tajne, kao i ja njene. Fantazije, porive, paranoje i kvrcove, ona moje i ja njene. Potpuno sam svoj kada sam sa njom, i ona svoja kada je sa mnom, ali nikako da to postanu dovoljni razlozi. Čak verujem da bi nakon svega tri dana parnog života imali neopisivu želju da jedno drugom otkinemo glave, množina je namerna. I ma koliko to nekima zvučalo kao brak, ili makar njihov brak, nije.

Istina je da nema dovoljno razloga da oženite ili se udate za svog najboljeg prijatelja ili priajteljicu, ma kog pola oni bili. Samo bih voleo da svoju prijateljicu zauvek imam za prijateljicu, a da nađem nepar i postanemo par, pa da onda budem srećan čovek koji ima toliko najboljih priajtelja. I uparen, i rasparen.

U celoj toj priči najbolje je prošla koleginica. Otišla je je kući sa jednim sveže razvedenim drugarom. Jer tako to ide, nepar i postane par, al par samo može da postane nepar.

V.Dragčević