Ni levo, ni desno

U svetu krojenom i podeljenom po meri onih koji kapital imaju, a u svrhu sticanja profita na račun onih koji nisu vlasnici kapitala, gotovo je bilo izvesno da ćemo se kad tada naći u ovoj situaciji u kojoj smo danas. I dok teorijske rasprave i kvaziintelektualna naklapanja neće rešiti egzistencijalne probleme ljudi, ona ostaju i dalje u velikoj meri prisutna kao sredstvo manipulacije javnim mnjenjem, koje zbog nedostatka obrazovanja ili zatucanosti više nije u stanju da napravi ikakvu razliku između kapitalizma i socijalzima, između levice i desnice, između sloboda i jednakosti.

Izvor:Flickr-vaXzine

Ono što su nekada bili temeljni kriterijumi levice i desnice, nešto po čemu su se one razlikovale, danas su promenjeni i promenljivi, prem da nije uvek tako bilo.

Istorijski posmatrano, u peridou između 19. veka, pa sve do pada Berlinskog zida postojao je jedan jasan kriterijum o jednakostima i idejama slobode, i na osnovu tih razlika su se određivale levica i desnica. Levo su bile one ideje i sve ono za šta se moglo tvrditi da teži da vremenom ostvari delimični ili potpunu jednakosti među ljudima,  da društvene odnose postavi na temelju principa jednakosti.  Sa druge strane nalazile su se one ideje koje su smatrale da je osnovni kriterijum za regulisanje društvenih odnosa sloboda, a ekonomskih slobodno tržište. Bilo je onih koji su ove ideje pokušavali da pomire, češće su to pokušavali levičari, zagovarajući ideju da su sloboda i jednakost nešto što mora da ide zajedno, ali se empirijski pokazalo da to nije tako. Dokaz za to je upravo trenutak u kome mi živimo.

Kako su očajna vremena zahtevala još očajnija rešenja, srpska politička klasa se dosetila da napravi nakaradni spoj levičarski i desničarskih ideja, pritom se otvoreno približi i nacional socijalizmu (fašizam), a sve u svrhu i zarad povoljnog izbornog rezultata. Ruku na srce, nije reč o geniljanim umovima i nekom dubokom promišljanju, već o prvom principu kapitalizma i slobodnog tržišta, tj. ponudi i tražnji. Uvek igrajući na najniže afekte nacije i podilazeći joj, u Srbiji je za proteklih dvadeset godina kreiran poguban društveno-politički sistem, koji napokon dolazi po svoj danak.

Sa ciljem svrgavanja Miloševića sa vlasti, deset godina u Srbiji je stvaran antagonistički odnos ka svemu što su levičarske ideje. Napadane su ideje o socialjnoj pravdi, socijalnoj jednakosti, jednom rečju sve ono što danas mnogi političari, koji su svrgavali Miloševića,  stavljaju u svoje političke programe i obećanja. Fetišistički je promovisan sistem slobode, a sa njim u vezi i slobodnog tržišta, bez ikakve kritičke svesti o istom, iako je u ostatku sveta on već tada pokazivao sopstvene manjakvosti i nedostatke. Cilj je opravdao sredstvo, i evo nas, tu smo gde smo. Niti smo ostvarili tranziciju ka demokratiji i ekonomskom sistemu sa slobodnim tržištem, niti smo svi jednaki.

Polupanost levice i desnice na globalnom nivou nije ništa drugo no posledica pokušaja da se zadrži postojeći postojeći sistem preraspodele moći i kapitala a pritom stvori privid o većem stepenu slobode i navodne jednakosti. Jedino prastaro, i na zalost i dalje pristutno, su hiljade kritrijuma po kojima se delimo. Levičari ili desničari, kapitalisti ili socijalisti, nacionalni i nenaconalni, slodobni ali nejednaki, jednaki ali limitirani. U svetu koji bi da bude slobodan, a svi u njemu jednaki, očito previše vremena provodi razmišljajući o podelama.

Baš kao i svaki društveni konsrtukt nastao kao potreba da se stvari odrede i urede, levica i desnica, doživele su svoj, rast, razvoj, zamor i očito mutiranje u nešto novo. A kako apsulutna sloboda kao takva ne postoji, jer bi značila anarhiju; a ni apsolutna jednakost jer bi značila uprosečavanje u društvenom smislu, ne preostaje nam ništa drugo no da napustimo sve te očito nepotpune teorijske premise. A na mesto tih premisa da stvaramo i razvijamo svest o ljudima. Različitim, ali pred zakonom jednakim.

R.Savić